ZAŠTO JE AGILNI LUK NAJVAŽNIJI ZAČIN U TVOJOJ KARIJERI?

Svi u karijerama jurimo za uspehom i ostvarenjem što je potpuno razumljivo i sasvim normalno. Trudimo se da budemo što uspešniji, što viđeniji i što priznatiji.

U toj trci volimo da uživamo u sladunjavim ukusima koji nam bilduju ego, diplome, sertifikati i titule. Sve ono što krasi naše profile na društvenim mrežama i sa što više ukrasa za naš CV. Zvučne skraćenice renomiranih kurseva, nivoi napretka, unapređenja.

Na tom strmoglavom putu, dok pakujemo sve te silne „dokaze“ da baš mi „fitujemo“ za neku XY poziciju, zaboravljamo na suštinu. Ko smo, kuda smo se uputili, šta želimo da postignemo.

Istini za volju, postaje malo mučno, jer ukus našeg pređenog puta počinje da gubi prijatan ukus. Fali jedna jako bitna esencija. Agilni Luk!

HAJDE DA SE UPUSTIMO U PRIČU O AGILNOM LUKU

Pojam agilnosti u poslovnom okruženju je nešto što se, naravno, podrazumeva. Jer, kako da opstaneš u današnjem modernom svetu i postigneš sve što si sebi zacrtao, ako nisi agilan?

A da li se agilnost zaista podrazumeva?

Sproveo sam jedno mini istraživanje. U stvari, da ti budem potpuno iskren, napravio sam „na kvarno“ jednu mini anketu među ljudima iz svoje okoline. Čisto radi „opipavanja pulsa“. Pitao sam osobe koje se bave različitim profesijama:

„ šta je za tebe agilnost?“

Odgovori su bili vrlo različiti. Pored malobrojnih koji su dali delimično tačan odgovor, ostali su dodirovali pojam agilnosti, ali ne i njenu srž.

Od: agilno - isto što i raditi brže, preko - agilno je multitasking, do toga da je agilnost veština improvizacije u radu.

Hajde da analiziramo navedene tvrdnje.

Agilnost je isto što i raditi brže

Donekle tačno. Ali, u agilnosti se „raditi brže“ ne meri samo protokom vremena, nego i količinom isporučene vrednosti u tom vremenu.

Agilnost doprinosi bržoj isporuci zahtevane funkcionalnosti, ali kroz jasan plan i unapred definisane korake. Nema brzog rada na uštrb kvaliteta. Ništa nije gotovo, ne čekiramo „Done“, dok predmet na kojem radimo ne dobije i poslednju zadatu karakteristiku.

Agilnost je multitasking

Agilnost smanjuje multitasking, ali zato uvećava fokus ka postizanju cilja. Obavljanje više zadataka istovremeno, lako može dovesti do uskih grla. U agilnoj praksi se to predupređuje. Korišćenjem konkretnih alata prati se koliko je trenutno zadataka u radnoj fazi tj. koliko je posla započeto. Kao rezultat, imamo bolju predvidljivost, jasniji fokus i limitiranje broja taskova koji su u toku.

Dakle, isključujemo multitasking kakav se često sreće u kontekstu „sve odjednom“.

Agilnost je veština improvizacije „u hodu“

Improvizacija zasnovana na intuiciji i pretpostavkama dovodi do haosa.

U agilnom načinu rada improvizacija je postavljena u jasan i bezbedan okvir. To je brza reakcija na nastale promene i podrazumeva rad zasnovan na:

• Prethodnim pokušajima – korišćene i validirane metode
• Kombinaciji znanja i tehnologije – u korist kvaliteta
• Feedback-u – resursu informacija za popravke i dalje korake

Agilnost, dakle, nije ni brzina niti rad „što više to bolje“. Agilnost je spoj discipline, povratne informacije, kontinuiranog učenja i unapređivanja, uz stalnu retrospektivu i prilagođavanje promenama.

A šta nam kaže „knjiga“? Šta je agilnost objašnjena kroz pojam Agilnog Luka?

U nastavku ću ti predstaviti dijagram Agile Onion (Agilni Luk). Pokušaću da ti prezentujem ovaj model na način koji dopunjuje već postojeće interpretacije i objašnjenja. Bitno je da razumeš suštinu Agilnog luka i da možeš da ga koristiš u svom radu bez obzira iz koje branše dolaziš. Koncept koji je pred tobom možeš koristiti i kao pojedinac i kao član ili vođa nekog tima.Agilni luk nije alat isključivo za IT industriju, naprotiv može se koristiti za blog, marketing, lične projekte, učenje ili biznis.

Agilni luk se sastoji iz sledećih slojeva kako je prikazano na slici:

Agile Onion by Simon Powers, preuzeto sa sajta www.agilemastery.co.uk

• MINDSET – prvi sloj, najmanje vidljiv ali apsolutno najmoćniji. Zašto? To je ono što se nalazi unutar tebe, jer si ti, u stvari, glavni pokretač svega što radiš.

Mindset je objektiv koji izoštrava sliku tvog okruženja onako kako ga ti vidiš.

Agilni mindset te tera da budeš otvoren, prilagodljiv na promene, hrabar da priznaš greške, da se učiš na njima i da si spreman na kontinuirano učenje, razvoj i disciplinu.

Zato je ovaj sloj najmoćniji, jer kada osvestiš činjenicu da ti kreiraš, sve drugo što dolazi je nadogradnja i usavršavanje ka tome da ti postaješ svesniji, otporniji i bolji.

Iz ovog prvog sloja proističu naredni slojevi.

• VREDNOSTI – Koje te vrednosti vode kroz život i karijeru? Ključno pitanje.

Vrednosti su te koje tvoj mindset pretvaraju u rutinu, u svakodnevno ponašanje.

Na prvom mestu vrednosti na kojima se temelji agilnost nalazi se poverenje. Poverenje najpre u samog sebe.

Kako znaš da imaš poverenja u sebe? Kada postaneš potpuno siguran da sve što ti dođe u ruke kao izazov, oblikuješ najbolje što znaš.

Dalje, poverenje u druge ljude koji te okružuju: članovi tima, kolege, klijenti, partneri. Da se bez dileme upustiš u dijalog i saradnju znajući da će se, oni takođe, predano upustiti u rad na ostvarivanju zajednički postavljenih ciljeva.

Jer, nema te veze, projekta, saradnje, ideje, koji će ugledati svetlost dana, ako na njima rade ljudi koji ne veruju jedni drugima. Pre ili kasnije sve to pada u vodu.

Odgovornost – lična i timska. Kako sagledavaš nastale okolnosti u svojoj zajednici? Biti agilan podrazumeva i odgovornost - neizostavno.

Da li si ti jedan od onih ljudi koji se samo sklone kada se desi neki problem, pod izgovorom „to nije moj problem“ i „ne tiče me se“; ili pripadaš onoj drugoj grupi ljudi koji smatraju da će svet postati bolje i lepše mesto ako svako počisti đubre ispred svog dvorišta.

Ako pripadaš prvoj grupi, mislim da je vreme da konačno kreneš sa „čišćenjem“.

Takav primer sam ti naveo da bi razumeo da se u agilnim timovima i u agilnoj praksi odgovornost deli, ne samo kad nam cvetaju ruže i svi su srećni i zadovoljni, nego i kad smo poraženi. I uspeh i neuspeh su zajednički.

Odgovornost znači priznati poraz, a potom razvijati bolju strategiju za naredni „meč“.

Kako sarađuješ sa kolegama? Da li je vaša saradnja stvar rutine i svakodnevnih obrazaca? Ako jeste, onda je Agilni luk najbolji lek za vaš odnos. Saradnja koja agilne timove i pojednice čini uspešnim je ona koja osnažuje odnos i gradi poverenje među njima.

Saradnja je odnos u kojem drugi ljudi uče od tebe, a ti učiš od njih.

Otvorenost i transparentnost znače da je sve vidljivo u poslu. Planovi, ciljevi, greške. Ništa se ne gura pod tepih. Čak i kada radiš sam, bilo da si zanatlija ili korporativni menadžer, kad tad ćeš doći u situaciju kad ćeš pokazati da li ove vrednosti zaista neguješ.

Otvorenost znači da imaš hrabrosti da priznaš greške, pitaš kad nešto ne znaš, ali isto tako i da podeliš informacije sa timom, a ne da ih čuvaš u šteku kao lični alat.

Ove vrednosti nas uče tome da samo vidljive stvari mogu da se menjaju, sve što ostaje skriveno predstavlja nevidljivu kočnicu i za tebe lično i za ceo tim kojem pripadaš.

Poštovanje se najjasnije vidi kada se ne slažeš sa nekim. Ako direktno, nedvosmisleno i argumentovano izneseš svoj stav drugoj strani, a da pri tom u svoj ton ne unosiš sarkazam, karikiranje i agresiju, to znači da poštuješ svog sagovornika.

Na taj način si, u isti mah, izrazio poštovanje i prema samom sebi. Jer umesto one krilatice, da ko ne poštuje sebe ni drugi ga neće poštovati, ja bih rekao da u agilnoj filozofiji važi obrnuto pravilo.

Ko ne poštuje druge, ne poštuje ni samog sebe.

I konačno, čime god da se baviš, ne zaboravi da to što radiš svakako treba da bude i zabavno.

Idemo dalje ka narednim slojevima.

• PRINCIPI su ono što tvoj agilni mindset i vrednosti pretvara u doslednost.

Principi nisu alat niti praksa, nego zakonitosti kojih se držiš kako ne bi odstupio od svoje vizije.

Na primer, jedan od dvanaest principa agilnog razvoja glasi:

Za najproduktivniji i najefikasniji metod prenosa informacije do i unutar razvojnog tima smatramo kontakt licem u lice.

Drugi primer, ono što je Hipokratova zakletva u medicini to su Principi agilnog razvoja u profesionalnoj praksi.

Kako medicini važi princip da lekar deluje isključivo u interesu pacijenta i njegovo dobro stavlja na prvo mesto. Tako i u agilnoj filozofiji, zadovoljstvo klijenta je najviši prioritet kroz kontinuiranu isporuku vrhunskog softvera, jedan od najvažnijih principa.

Sada ti je jasnije.

Za tvoj lični projekat principi mogu biti drugačije formulisani, u skladu sa vizijom koju imaš.

Kako se krećemo dublje u Agilni luk, uviđamo sve vidljivije ali manje moćne slojeve.

• PRAKSE. Agilne prakse su konkretni načini kako principe sprovodimo u delo. Tu spadaju: iterativni rad – rad u kratkim vremenskim intervalima; kontinuirana isporuka vrednosti; transparentna saradnja sa klijentom; svakodnevna komunikacija – daily sastanci; retrospektive i druge agilne prakse.

• ALATI I PROCESI su najvidljiviji sloj agilnog luka. Operativni nivo u agilnom radu, ono što koristimo kao sredstva, oruđa, za rad. Alati za upravljanje projektima (Jira, Trello); alati za vizualizaciju toka rada (Kanban table); za komunikaciju (Slack, MS Teams i dr.) alati za timsku kolaboraciju kao što su Miro, Mural itd.

I sad, bez obzira da li u svojoj profesiji koristiš iglu i konac kao alat ili neki program za razvoj mobilnih aplikacija, suština je u sledećem.

Biti agilan – being agile (mindset, vrednosti, principi) je mnogo važnije od raditi agilno – doing agile (prakse, alati). Ustvari, agilna transformacija ima smisla samo kada su ova dva elementa u potpunoj sinergiji.

AGILE PLANNING ONION – PLANERSKI AGILNI LUK

Ako imaš neku ideju u glavi i neprestano razmišljaš o njoj, prvi korak ka ostvarivanju te ideje jeste njena vizualizacija i planiranje kako je ostvariti. Bez toga ona će ostati samo to što i jeste. Misao koja nikada nije dobila svoju materijalizovanu formu. A da bi ideja postala delo, najvažniji korak ka tom ishodu jeste planiranje.

Planiranje nije predviđanje budućih događaja, nego jasno definisanje cilja, procena kapaciteta, upravljanje rizicima. Kada sam krenuo u izgradnju svog bloga, koristio sam upravo Agile Planning Onion.

Korišćenje Agilnog planerskog luka ću ti objasniti na svom ličnom primeru. Proći ćemo kroz sve faze. Koristio sam ga kako bih transparentno, samom sebi, napravio plan u razvijanju ovog bloga.

Planiranje pomoću Agilnog planerskog luka je takođe slojevito i sadrži sledeće nivoe: vizija, strategija ili razvojna mapa, verzija ili izdanje, sprint (iteracija) i dnevni brifing.

PRVI SLOJ – VIZIJA (VISION). Zašto ovaj blog postoji? Ovaj sloj predstavlja ideju vodilju koja te vodi kroz ceo proces, pomaže ti da se ne izgubiš u razvojnom procesu. Vizija je tvoj kompas. Izjava o pozicioniranju kojom daješ obećanje da ćeš se držati zadate maršute.

Vizija daje odgovore na sledeća pitanja:

• Kome pišem?

Kada ljudi čuju za pojomove „agilnost“, „sprint“, „scrum“ ostaju zbunjeni, ništa im nije jasno. Agilna terminologija je na svakom koraku, ali čini se da je, barem na našim prostorima, još uvek nekako daleka.

• Koji problem rešavam?

Ljudi osećaju i znaju da mogu bolje, ali ne znaju kako.

• Koja je moja ideja za blog?

Da prevedem agilnu filosofiju na „maternji“ jezik.

Na osnovu prethodnih odgovora formirao sam viziju svog projekta.

Agile Onion blog je mesto gde će ljudi razumeti agilnu filozofiju i motivisati ih da je primene u ličnoj praksi. U fokusu je pojedinac.

DRUGI SLOJ – STRATEGIJA (ROADMAP). Kako ću ostvariti svoju viziju? U ostvarivanju svojih vizija, krucijalno je da, ako ti je to potrebno, izabereš saradnike koji razumeju tvoju viziju. Ljude koji osećaju šta želiš da postigneš.

Imao sam tu sreću da sam upoznao vrsnog profesionalca koji je radio na razvoju sajta. Zajednički smo kreirali strategiju, tako da smo procenili da nam je od ideje do finalne verzije potrebno četiri nedelje rada.

Tim od dva člana, kako se kasnije pokazalo, bio je i više nego uspešan.

Strateški plan smo podelili u tri nivoa, prema prioritetima.

Strategijom se ne postiže detaljno planiranje razvojnih koraka. Nazovimo ovaj sloj grubim planiranjem, jer se često desi da se u toku rada prioriteti promene, da neki zahtevi sa sredine liste prioriteta dobiju na značaju i izbiju na čelo liste. Za neke druge, ispostvi se da uopšte i nisu neophodne.

Na ovom nivou se potrebe korisnika prevode u korisničke priče, tzv. user story-je, koji zajedno čine listu zadataka za izgradnju proizvoda i predstavljaju osnovu za dalje planiranje izdanja i sprintova.

Dakle, u ovoj fazi vršimo prioritizaciju koraka.

Prvi nivo – plan za naredne četiri nedelje:

• Osmisliti i formirati osnovnu strukturu sajta
• Kreirati vizuelno dopadljiv dizajn (tim se složio da je tzv. dark mode najbolje rešenje )
• Dizajnirati logo i slogan (ovo sam od prvog dana znao kako će izgledati)
• Rešiti domen i hosting
• Izgraditi i testirati funkcionalnosti
• Pustiti sajt u rad sa prvim objavljenim tekstom

Drugi nivo – nakon lansiranja:

• Odmah početi sa formiranjem mailing liste
• Objaviti drugi tekst
• Sakupiti povratne informacije od čitalaca i ako je potrebno sprovesti dorade

Treći nivo – dugoročni planovi (vremenski okvir od godinu dana na primeru mog bloga):

• Sajt postaje dvojezičan, srpski/engleski
• Monetizacija bloga
• Uključivanje gostujućih autora tekstova

TREĆI SLOJ – IZDANJE (RELEASE). Šta ću proizvesti posle četiri nedelje? Kako će moj blog raditi kad dobije upotrebnu vrednost. To je, za mene lično, bilo pitanje od milion dolara. Konačna verzija sajta koja je ugledala svetlost dana, sadržala je sledeće funkcionalnosti: početnu stranu, kontakt formu, newsletter obrazac, četiri kategorije sa padajućim menijem, „search“ opciju, testimonijale, prvi objavljen tekst.

Ovaj sloj planerskog luka je važan, jer ti daje mogućnost da testiraš ono što si proizveo. Dok čitaš ove redove, postoje neke karakteristike sajta koje treba „uglancati“. Lako se u ovom momentu prepoznaje agilni princip koji poziva na stalno unapređivanje.

U ovoj fazi, izbegavaš da upadneš u klopku beskrajnog dorađivanja, još samo ova boja, ona fotografija, još samo malo prepraviti tekst, izbaciti ovo, ubaciti ono i tako u nedogled.

Sada konačno imaš priliku da udahneš vazduh i izdahneš, da delo na kojem si radio počne da živi.

Kao što si video, u prethodna tri sloja odlučujemo zašto, kako i šta radimo. A to nas uvodi dublje u naredni nivo.

ČEVRTI SLOJ – SPRINT, pretvara drugi i treći sloj u vidljive rezultate. U ovoj fazi strategija se sprovodi u delo i dobijamo potencijalno isporučivo izdanje.

Kako je procenjeno da je za izradu bloga potrebno četiri nedelje, rad je podeljen u četiri sprinta. Sprint ili iteracija je vremenski interval u kojem radimo na jasno isplaniranim zadacima koristeći unapred pripremljene metode i alate.

Dakle, svaka nedelja po jedan sprint. Za svaki od njih dajemo odgovor na pitanje – šta radimo ove nedelje/sprinta?

I evo kako je to izgledalo, u najkraćem:

1. SPRINT – Šta radimo? Šta je cilj sprinta? Formiramo funkcionalni kostur sajta.

• Kreiranje osnovne strukture stranica: početna stranica (homepage), o meni, blog, kontakt, newsletter
• Odabir i inicijalno podešavanje CMS platforme
• Postavljanje osnovne navigacije i linkova
• Implementacija osnovnih kontakt informacija i linka ka LinkedIn profilu
• Postavljanje inicijalnih dizajnerskih elemenata (boje, fontovi, layout koncept)

Inkrement – (potencijalno isporučiv proizvod): funkcionalana struktura sajta sa osnovnim stranicama i navigacijom, tehnički spreman CMS za dalji razvoj sadržaja.

2. SPRINT – Šta radimo? Šta je cilj sprinta? Implementirati ključni sadržaj i osigurati jasno korisničko iskustvo.

• Kreiranje i popunjavanje početne stranice:
• Hero sekcije (Hero 1 i Hero 2)
• Linkovi ka kategorijama bloga
• Kreiranje stranice „O meni“ sa biografijom i fotografijom
• Stranica sa pregledom objava
• Padajući meni sa 4 tematske kategorije
• Dodavanje pratećih vizuala i fotografija
• Pisanje inicijalnih tekstova za kategorije

Inkrement: sajt sa vidljivim sadržajem i jasno definisanim korisničkim tokom, spremna struktura bloga i kategorija.

3. SPRINT – Šta radimo? Šta je cilj sprinta? Osigurati tehničku ispravnost, responzivnost, SEO osnove.

• Integracija newsletter servisa
• Automatska prijava korisnika
• Rešavanje domena, hostinga i email/resend alata
• SEO optimizacija:
• Struktura URL-ova
• Meta-tagovi i osnovna on-page SEO podešavanja
• Testiranje funkcionalnosti i ispravki
• Optimizacija responsive dizajna za mobilne uređaje
• Priprema i “poliranje” prvog blog teksta

Inkrement: tehnički stabilan, SEO-optimizovan i responzivan sajt, potpuno funkcionalan CMS i newsletter integracija.

4. SPRINT – Šta radimo? Šta je cilj sprinta? Idemo u „live“! Zar već?!?

• Finalna dizajnerska dorada
• Završna revizija svih tekstova
• Dodavanje dugmadi za deljenje sadržaja na društvenim mrežama
• Provera spremnosti za produkciju (Definition of Done)
• Finalna revizija teksta
• Obaveštavanje javnosti na Linkedin-u
• Zvanično puštanje sajta u rad
• Prikupljanje feedback-ova od strane čitalaca

Krajnji ishod: javno dostupan i funkcionalan sajt.

Ruka mi se tresla nad dugmetom Publish. Blog je zvanično pušten u rad.

PETI SLOJ – DNEVNI BRIFING (DAILY STAND-UP) Na dnevnom nivou moj programer i ja smo održavali vrlo živu komunikaciju. Jedan drugom smo referisali ko je šta uradio juče, šta je danas na meniju, i da li imamo neke probleme u radu.

Osim toga, dnevni brifing je bio i prilika za kratku retrospektivu, šta je do sada sve urađeno i kojim tempom napredujemo ka krajnjem ishodu.

Dnevni sastanci su nam pomogli da ne zalutamo, da se držimo plana; jednom rečju da ostanemo skoncentrisani na cilj koji smo sebi zacrtali.

U ovim izveštajima sam mnogo naučio, ne samo o tome kako se kreira blog, već i o tome kako se plan prilagođava u hodu, kako se problemi uočavaju na vreme i kako se zadržava kontinuitet rada bez gubitka fokusa.

U nastavku pročitaj deo našeg dnevnog sastanka:

JA: Ćao, juče sam doradio tekst za homepage, izbacio sam one delove koji su zvučali previše filozofski. Danas sam planirao da preradim intro za kategorije.

NB: Top. Ubacio sam padajući meni za kategorije, onako kako si mi sugerisao. Sada ću pokušati da implementiram search opciju. Jel ti ok da to bude samo na početnoj strani u desnom uglu gore?

JA: Kontam da jeste, dobra ideja. Svako ko poseti blog ide na homepage i tu može u search-u da pretraži sajt prema zadatoj reči.

NB: Odlično. Ide search na svaku stranicu onda, hehe...

NB: Treba još da testiram responzivnost na mobilnom, pogledaj i ti kako izgleda. Posle toga, proveravam peformanse, mada sajt već sad radi kao sat. Nije da se hvalim ali tako je.

JA: Meni je ostalo još da pregledam fotke i da ti pošaljem neke koje mogu da idu umesto ove koja trenutno stoji ispod hero 1 sekcije. Ne sviđa mi se.

NB: Super. Jel imamo nekih bagova u radu?

JA: Ne, osim što te ja stalno cimam da menjaš nijanse boja i slike.

NB: Opušteno, radimo tako da obojica budemo zadovoljni.

Sad ti je jasno zašto je dnevni sastanak važan. Kratko i jasno jedan drugom smo delili informacije: šta smo radili juče, šta danas i da li postoje neki problemi u radu. Tako smo usklađivali svaki korak u razvoju, prilagođavali se i svaku poteškoću u radu prevazilazili uz timski dogovor.

Da ukratko rezimiramo koncept Agilnog planerskog luka

• Vizija ti kaže zašto nešto radiš i vodi te napred.
• Strategija (Roadmap) ti kaže šta je prioritet i šta prvo radiš.
• Izdanje (Release) ti kaže šta izlazi u javnost, tvoje delo počinje da živi.
• Sprint ti kaže šta radiš ove nedelje korak po korak.
• Dnevni brifing ti kaže šta radiš danas i zadržava fokus na cilju koji si odredio.

To je agile planning onion.

PREPORUKE ZA UČENJE

Tvorac pojma Agile Onion je Simon Powers, savremen profesionalac i lider u oblasti agilnog menadžmenta i organizacionih promena. Osnivač je i direktor kompanija kao što su Adventures with Agile (AWA) i The Deeper Change Academy. Poslušaj šta nas Simon Powers uči o agilnosti:

What is Agility - with Simon Powers

Kako je upošte nastao pojam agilnosti? Još 2001 godine grupa IT inženjera sastala se u jednom američkom ski centru, kako bi razgovarali o iznalaženju boljih i efikasnijih rešenja u softver industriji. Rezultat njihovog okupljanja nije bilo samo skijanje i zabava, nego se rodilo nešto što je postalo bukvar u učenju i razvoju agilne metodologije, Agile Manifesto i Principi agilnog razvoja. Savetujem ti da svoju agilnu transformaciju započneš usvajanjem ovih vrednosti:

Manifest Agilnog Razvoja Softvera

Principi na kojima se zasniva Agilni Manifest

Na kraju, agilnost nije nešto što dodaješ svom CV-ju, već nešto što gradiš u sebi. Sertifikati, alati i metode mogu da ti pomognu da radiš brže, ali samo agilni luk može da te podseti zašto radiš to što radiš, kako donosiš odluke i ko postaješ na tom putu.

I zato ,ovaj put, umesto testa i pisanih vežbi, za domaći zadatak ti postavljam dva pitanja:

• Da li si zaista agilan ili samo radiš agilno?
• Koji sloj tvog agilnog luka treba da razvijaš?

Razmisli. Piši mi kakve si uvide stekao.

Do narednog posta.

Agilni pozdrav!

„Agilnost počinje sa skromnošću, onog trenutka kada priznaš da i dalje imaš šta da naučiš.“
Mike Cohn