SCRUM JE IGRA - A OVO SU PRAVILA

Ako ti reč scrum još uvek para uši i imaš dilemu da li da se upustiš u detaljnije proučavanje tog pojma, evo jedne priče, koja može biti dobra polazna osnova za tvoje buduće bavljenje scrumom.

Šta je scrum? Čije je to ideja bila? Da li mogu da ga primenim u svojoj praksi?

Odgovore na sva ova pitanja naći ćeš dalje u tekstu.

Scrum je vremenski i procesni okvir u kojem grupa ljudi timski planira, kreira i isporučuje neku vrednost u vidu određene funkcionalnosti, u vidu proizvoda ili usluge. U tom procesu koriste iterativni i inkrementalni pristup. Hajde da razjasnimo kako.

Iterativno znači da u toku jednog vremenskog „isečka“ (najduže četiri nedelje), tim radi na zadacima koji su postavljeni pred njih za taj period.

Inkrementalno znači da tim postepeno, iz ciklusa u ciklus, nadograđuje ono na čemu radi.

Scrum okvir je najbolji primer „igre“ koja neguje takve vrednosti, koje svim akterima olakšavaju prelazak iz nivoa u nivo, a to su hrabrost, fokus, privrženost, poštovanje i otvorenost.

Scrum je igra koja ti pruža šansu da budeš kreativan, inovativan i samim tim da na originalan i posve zabavan način gradiš svoj proizvod, korak po korak, bez straha od greške i da se kroz svaku iteraciju unapređuješ. Prvobitno namenjen kao metod u razvoju softvera, danas ga koriste različite industrije, van IT-a, od umetnosti, preko bankarstva i finansija do marketinga.

U scrumu postoji odnos 3 – 5 – 3

Tri uloge. Pet događaja. Tri artefakta.

Idemo redom.

• Tri uloge koje postoje u scrum timu su: Product Owner (vlasnik proizvoda), Scrum Master i razvojni tim ili developeri.
• Pet događaja na kojima se akteri uloga sastaju i prate svoj napredaksu: Sprint, Sprint Planning Meeting (planiranje), Daily Scrim Meeting (dnevni sastanak), Sprint Review Meeting (pregled sprinta) i Sprint Retrospective Meeting (retrospektiva).
• Tri artefakta koji daju smisao celoj priči – Product Backlog, Sprint Backlog, Inkrement.

KO SU GLAVNI LIKOVI U OVOJ IGRI? DA SE UPOZNAMO SA NJIMA (Scrum uloge)

Product Owner je taj koji timu donosi posao. U kontaktu sa svim zainteresovanim stranama (klijenti, krajnji korisnici i drugi stejkholderi) prikuplja informacije o tome kakav proizvod/uslugu treba isporučiti, tj. šta taj proizvod sve treba da sadrži.

Product Owner je „spoljni momak“ u timu – spona između tima i spoljnih interesenata.

Predstavlja viziju proizvoda i odgovoran je za to da tim razume tu viziju. Vodi računa da je Product Backlog jasan i transparentan, svima vidljiv.

Takođe, brine o tome da su sve korisničke priče potpuno spremne pre ulaska u sprint i naravnoda za svaku od njih postoji razumljiv Definition of Done tj, da svi znaju kada je nešto u potpunosti i zaista gotovo.

U toku razvojnog procesa Product Owner vrši prioritizaciju zadataka, šta ide na vrh liste prioriteta –šta odmah ide u realizaciju, a šta posle.

Radi rame uz rame sa ostatkom tima i u stalnom je kontaktu sa njima.

Ako imaš neke nejasnoće, odmah da razjasnimo šta znače pojmovi u prethodnom pasusu.

Šta su korisničke priče (user story)? Korisničke priče ili user story su kratki opisi funkcionalnosti iz perspektive krajnjeg korisnika, koji jasno kaže šta želi i zašto.

Korisnička priča se najčešće piše u formatu:

„Kao (tip korisnika), želim (šta želi), kako bih (zašto - koja korist).“

Evo savršeno jasnog i konkretnog primera korisničke priče:

Kao kupac u online prodavnici, želim da filtriram patike po veličini (npr. 45) i ceni (npr. do 10.000 din), kako bih brzo pronašao modele koje mogu da kupim bez listanja svih proizvoda.

Šta je Definition of Done? Definition of Done je timski dogovor o tome koji kriterijumi moraju biti ispunjeni da bi se nešto smatralo potpuno gotovim/završenim.

Definition of Done iz primera online prodavnice obuće bi bio:

• funkcija radi kako je dogovoreno, filter po veličini i ceni daje tačne rezultate,

• radi jednako dobro na telefonu i na računaru,

• nema nepravilnosti, ne koči, ne izbacuje poruke o grešci,

• tekstovi i cene su jasno prikazani i pravilno napisani,

• osoba koja naručuje/prodaje, npr. klijent/kupac, je pregledala i dala pozitivan feedback, online prodavnice počinje sa radom.

Definition of Done nije „skoro gotovo“ ili „još samo ovo da uradim“, nego u potpunosti gotovo ono što je zacrtano da će biti.

Idemo dalje sa ulogama.

Scrum Master zbog uloge koju ima u timu se često naziva i servant leader, jer on svoj doprinos u scrum timu realizuje tako što služi Product Owneru, timu i organizaciji za koju radi; tako što brine da razvojni tim dobije sve uslove za rad. Sve što je potrebno da ti ljudi na kraju projekta isporuče ono što je klijent stvarno zamislio.

Otklanja smetnje u radu, obezbeđuje svu moguću tehničku i logističku podršku. Prati progres i gleda da tim zadrži fokus ka cilju, fasilituje scrum događaje, pomaže i pruža punu podršku.

Scrum Master je agilni trener, neguje agilnu kulturu i scrum vrednosti na najvišem mogućem nivou.

Razvojni tim, nazvaćemo ga još i developeri,viziju klijenta pretvaraju u funkcionalan i korisnički upotrebljiv proizvod.

Kakav je to tim:

• Samoupravljujući(self-managing) na prvom mestu. U kom smislu? Sami sebi organizuju ceo posao razvoja. Niko im ne naređuje „sa vrha“ šta će da rade i kako, već sami odlučuju o tome.

• Multidisciplinaran (cross-functional) znači da među developerima ima dovoljno znanja i veština da postignu cilj Sprinta tj. da isporuče gotov Inkrement, proizvod koji zadovoljava standarde za „gotovo“, gore objašnjen Definition of Done.

• Timska odgovornost podrazumeva da svi u timu imaju zajedničku odgovornost za ostvareni kvalitet. Moguće kašnjenje u razvoju i potrebe za dorađivanjem, takođe, se deli na „ravne časti“. Ne prebacuje se krivica na druge nego se uvek timski, ažurira plan i ceo tim se prilagođava kako bi Sprint bio uspešno priveden kraju.

SCRUM DOGAĐAJI (CEREMONIJE) – IZ NIVOA U NIVO DO VELIKOG FINALA

Sprint je period od jedne do najviše četiri nedelje u kojem tim radi na jednom cilju i na kraju isporuči upotrebljiv deo proizvoda, što je dovoljno kratko da se brzo vidi napredak, a dovoljno dugo da se nešto stvarno završi. Tokom Sprinta tim se kreće od faze planiranja do finalne faze kada je sve spremno da se proizvod preda u ruke klijentu.

Svaki Sprint počinje planiranjem, nastavlja se dnevnim sastancima. Zatim na sastancima revizije predstavljamo klijentu šta je urađeno, dok na retrospektivi tražimo načine za poboljšanja. Tako, u najkraćem, izgleda ceo ciklus jednog Sprinta.

Da bi bolje razumeo, vratimo se opet na on-line prodavnicu obuće. Proći ćemo kroz svaku etapu.

Primer: Na 2-nedeljnom Sprintu tim radi na razvoju nove funkcionalnosti on-line prodavnice, da korisnik može da filtrira patike po veličini i ceni i da vidi samo odgovarajuće modele.

Sprint Planning Meeting - Developeri, Scrum Master i Product Owner uspostavljaju dogovor: šta nam je Cilj Sprinta, šta radimo u ovom sprintu, kako ćemo to izvesti. Prema prioritetima odabrane stavke iz Backloga ulaze u Sprint. Ne radi se savršen plan do detalja, nego realan plan za start i jasan pravac.

Za primer on-line prodavnice dogovor je sledeći:

Cilj Sprinta: implementacija kriterijuma pretrage - kupac brže nalazi željeni model patika;

šta radimo u ovom Sprintu: filter po veličini i filter po ceni;

kako: podela posla - dok jedan radi filtere, drugi ažurira prikaz rezultata, treći testira.

U praksi mnogo pomaže tabla sa kolonama To Do / In Progress / Done na zidu, papiru, Trellu, Jiri... Poenta je da rad bude vidljiv i transparentan i da se prati proces po fazama.

Daily Scrum Meeting – svakodnevni kratki checkpoint; dnevni dogovor tima, 10 do 15 minuta da se ustanovi - gde smo u odnosu na Cilj Sprinta i šta danas radimo da mu se približimo, da li nas nešto muči u radu.

Primer: Svako jutro 10-15 minuta:

„Juče sam uradio filter po veličini. Danas dodajem filter po ceni. Zapelo je jer nemamo tačne cene za čak 20 proizvoda.“

Ovde na scenu stupa Scrum Master koji rešava uočeni problem.

Ako se pojavi neki impediment, npr. čekamo neko odobrenje, nejasan zahtev, tehnički kvar i sl, cilj je da ga brzo uklonimo čim ga primetimo, a ne da ga tolerišemo.

Sprint Review Meeting- Na kraju sprinta tim predstavlja klijentu šta je urađeno i da li je funkcionalnost zadovoljena. Klijent, korisnici, stejkholderi daju feedback - “e to je baš ono što mi je trebalo” ili “hajde dodaj još samo ovo” .

Primer: Na kraju sprinta tim predstavlja demo verziju:

„Dakle, ako izaberete na primer veličinu patika 45 i dodamo cenovni rang do 10.000 din. dobićete kao rezultat 12 modela.“

Klijent kaže: „Dobro to je ok, ali dodajte još i filter „brend“ sledeći put“.

Rezultat Sprint Review-a je uvek konkretan feedback koji se u Product Backlogu pretvara u promene i nove prioritete, a to se prenosi u sledeći Sprint.

Ovde se Scrum prepoznaje kao fer-plej igra jer nema nagađanja da li je nešto dobro, nego naprosto proverimo u praksi, direktno i transparentno sa krajnjim korisnikom.

Sprint Retrospective – svrha ovog sastanka je da se analizira urađeno, uvid u to šta je dobro urađeno, gde smo grešili, kako da unapredimo svoj rad i da uklonimo moguće smetnje u radu, tehničke, organizacione i sl.

Ne nabrajamo probleme, nego izaberemokonkretna poboljšanja koja želimo da ostvarimo u sledećem sprintu.

Primer – tim se dogovori:

„U ovom sprintu smo gubili vreme jer su podaci o proizvodima bili nepotpuni. Za sledeći sprint uvodimo pravilo da pre početka rada proverimo da li su veličine i cenekompletne i tačne za svaki artikal.“

Rezultat Retrospektive su dogovorene akcije za poboljšanje procesa.

Kao što vidiš, Review utiče na proizvod, a Retrospektiva utiče na način rada. Obe ceremonije ti daju priliku da iz Sprinta u Sprint napreduješ brže i sigurnije.

Kada je Sprint gotov, nema čekanja, već od sutra krećemo u novi ciklus na višoj razini i tako iz nivoa u nivo, iz Sprinta u Sprint do ispunjenja cilja.

Rezultat velikog finala je win-win status –tim zadovoljan, klijent zadovoljan. Nema poraženih, svi dobijaju.

ARTEFAKTI - OD VIZIJE DO DELA

Artefakti u Scrumu su konkretni, vidljivi rezultati o radu i napretku, Product Backlog, Sprint Backlog i Increment.

• Product Backlog je lista zahteva, funkcionalnosti, karakteristika u najširem smislu te reči koje jedan proizvod/usluga treba da sadrži.

Zamisli da krećeš u izgradnju kuće i pred tobom se nalazi nepregledna lista zahteva, ideja i želja kako ta kuća treba da izgledai sve to pretočeno u jednu jedinu reč – vizija. Kuća je kao Product Backlog – menja se dok se gradi, menja se i kada se useliš u nju. Product Backlog je kao i kuća – rupa bez dna. Dok postoji kuća, postoji i Product Backlog.

• Sprint Backlogsu stavkekoje tim na osnovu prioriteta sa Product Backlog liste izabere kao predmet narednom Sprintu. Te stavke se nazivaju Product Backlog Items.

Počinješ da gradiš kuću, prvo osnove - ono što je najvažnije, posle sve ostalo. To ti je Sprint Backlog. Tačno određene stavke koje si izabrao da radiš odmah. U prvoj turi već uveliko postavljaš temelje, podižeš zidove ciglu po cigu, sklapaš krov.

• Increment predstavlja funkcionalni deo proizvoda završen u toku jednog sprinta, a koji je zadovoljio sve kriterijume kako bi dobio etiketu gotovo/Definition of Done. Svima u timu mora biti savršeno jasno šta to gotovo podrazumeva.

To što si sagradio sad već možeš i da vidiš, da dirneš, isprobaš. Ulaziš u kuću, iz jedne prostorije u drugu, gledaš zidove, podove, krovnu konstrukciju. Sve je ok i kažeš sebi „gotovo“. To je Increment - ono što si isplanirao za taj period, to si i završio, možeš dalje u sledeću fazu gradnje.

TRI STUBA, TRI ARTEFAKTA –ŠTA JE VIDLJIVO, ŠTA PROVERAVAMO I ŠTA MENJAMO?

Scrum se bazira na tri stuba empirizma, a to su transparentnost, inspekcija i prilagođavanje (adaptacija). U scrumu empirizam znači da donosiš odluke na osnovu stvarnih činjenica i vidljivih i merljivih rezultata, a ne na osnovu ranijih iskustava i intuicije.

Ako je Scrum igra, onda su stubovi pravila fer-plej igre:

Transparentnost –da svi gledamo u isti teren.

Inspekcija –da redovno proveravamo da li igramo kako treba.

Adaptacija – da menjamo taktiku ako nam ne ide.

A da ovo ne bude samo mrtvo slovo na papiru zato Scrum nudi i tri artefakta, upravo objašnjene kao praktične “dokaze” na stolu.

Pogledaj ovu šemu:

Kako to radi u praksi?

Transparentnost: „Šta je stvarno vidljivo?“ i „Šta tačno radimo i gde smo?”

Ako u toku sprinta neko pita: „A šta je glavni prioritet? Šta je u In progress fazi? Šta nam je Definition of Done?” To je transparentnost. Ona ne postoji u dokumentaciji, nego u artefaktima:

• Product Backlog je “meni” proizvoda: šta radimo i zašto, šta je najbitnije to ide prvo, koji su nam kriterijumi.
• Sprint Backlog je plan za ovu rundu: šta radimo odmah, ko i šta radi i kako stižemo do Sprint cilja.
• Increment je rezultat na stolu: ono što je stvarno gotovo, što funkcioniše, može da se proba, testira i komentariše itd.

Bez transparentnosti ne vidimo jasno stanje, nema šta ni da proverimo, a još manje da menjamo.

Inspekcija: “da li idemo ka cilju ili se vrtimo u krug?”

Inspekcija nije kontrola inspektora iz revizorske kuće. To je tim koji sebi kaže: “hajde da vidimo šta smo uradili?“

U Scrumu se to dešava često i periodično:

●Product Backlog gledamo da li i dalje vodi ka cilju proizvoda. Ako se menja tržište, menjaju se i zahtevi, a samim tim i prioriteti. Seti se da Backlog je živ dok je živ i proizvod (poput kuće iz prethodnog primera).

●Sprint Backlog gledamo svaki dan: “kako napredujemo ka cilju Sprinta?” Daily Scrum Meeting služi da se prepoznaju sitna odstupanja i da reagujemo odmah.

●Increment proveravamo na Sprint Review-u: da li ono što smo isporučili stvarno ima vrednost za korisnika ili smo promašili suštinu.

Inspekcija radi tako što gledamo artefakte i pitamo: ‘Da li smo na dobrom putu ka cilju?’

Adaptacija: “ok, a šta od sutra radimo drugačije?”

Adaptacija je najpraktičniji deo jer menjamo nešto konkretno.

• Product Backlog: dodajemo, oduzimamo, pišemo, brišemo, reprioritizujemo. Kad konačno feedback uđe u backlog , to je to.
• Sprint Backlog: prilagodimo plan i korake, redosled, raspodelu zadataka, tehnički pristup, ali Sprint cilj nam služi kao orijentir.
• Increment: ono što smo naučili posle isporuke postaje gradivo i za sledeći sprint,poboljšamo kvalitet, nadogradimo, unapredimo funkcionalnost.

Adaptacija je promena zasnovana na onome što smo upravo videli i proverili.

ŠTA NIJE SCRUM?

Postalo je vrlo cool poslednjih godina da se radi po scrumu, ali mnoge organizacije samo formalno uvode ovaj okvir. Ako budeš u prilici da čuješ da neki tim ili kompanija koriste scrum, ali da preskaču recimo Dnevni Scrum ili neki drugi scrum događaj, jasan je pokazatelj daje scrum uveden vrlo površno, samo kao maska za stari, tradicionalni način upravljanja.

I zato, evo nekoliko primera koje sasvim sigurno nisu scrum.

• Scrum nije isto što i Agile. Agile je filozofija, širi pristup u načinu razmišljanja i funkcionisanja. Scrum je jedan od načina da se agilnost primeni u praksi.
• Scrum nije izdavanje radnih naloga koje neko sa viših nivoa hijerarhije kontroliše i ocenjuje. Tim samostalno organizuje posao i vodi razvoj proizvoda ka cilju.
• Scrum nije formalno vođenje sastanaka. U scrumu svaki sastanak (događaj) ima za cilj da se izvuče pouka, donesu zaključci i steknu bolji uvidi za dodatna unapređenja. Na scrum sastancima se uči.
• Scrum nije okvir u kojem se rezultat rada prezentuje tek na kraju „priče“. Rezultati u scrumu su vidljivi na kraju svakog Sprinta, često se proveravaju i nadograđuju.
• Scrum nije garancija da će se posao završiti u roku. U scrumu nema magične formule kojom se zahtevi korisnika pretvaraju u stvarnost. Ali zato, scrum pruža transparentnost, brze reakcije na promene, a to omogućava lakše vođenje procesa ka krajnjem ishodu.
• Scrum nije alat, Jira, Trello, Mural... Scrum je timski dogovor, plus pravila „igre“ u vezi cilja koji želimo da ostvarimo.

Pošto si sada stekao uvid u to kako se radi po scrumu, želim da te malo detaljnije upoznam sa jednim od članova scrum tima čija je uloga jako važna. To je Scrum Master.

U narednim tekstovima ćemo se pozabaviti i ostalim članovima tima.

ŠTA RAZLIKUJE DOBROG SCRUM MASTERA OD SCRUM MASTERA?

Mentalitet servant leader-a. Služi timu tako što uklanja prepreke, obezbeđuje sve što je potrebno za nesmetan i produktivan rad.

Prirodna empatija. „Zna sa ljudima“; oseća atmosferu i lako prepoznaje kad nešto ne štima. Reaguje smireno i bez drame. Pristupa ljudima s poštovanjem i razumevanjem.

Aktivno slušanje kao supermoć. Ulaže svestan napor da razume šta mu ljudi govore, uključujući i neverbalni nivo komunikacije.

Fasilitacija sa rezultatima. Ne učestvuje u donošenju konačnih odluka, nego utiče na učesnike da sami dođu do rešenja. Podstiče produktivnu razmenu misli i ideja.

Komunikacija koja jača zajedništvo. Neutralan je, ne staje ni na čiju stranu. Konflikte rešava kroz razgovor koji vodi ka timskom dogovoru, saradnji i toleranciji.

Poverenje i psihološka sigurnost. Stvara atmosferu u kojoj ljudi jedni druge podržavaju i motivišu. Okruženje gde je potpuno normalno reći „imamo problem, ovo ne radi“ ili „to ne znam da uradim“.

Doslednost i fleksibilnost – podržava tim da održi fokus na cilju Sprinta.

Tehnička znanja nisu uslov. Scrum Master ne mora da bude programer, ali treba da razume tehnologiju, terminologiju, tok rada i isporuke vrednosti, kako bi mogao da bude kvalitetna podrška za tim.

Talenti koji prave razliku. Analitičnost, kritičko rasuđivanje, afirmativan stav, dobre organizacione sposobnosti, hrabrost da reaguje kad treba i upornost da zamisao pretvori u opipljiv rezultat.

Zajedničko svim Scrum Masterima je da deluju iz backstagea, zato “slava” za uspeh obično ide developerima i Product Owneru jer oni predstavljaju i isporučuju konkretan proizvod. Najbolji Scrum Master se često prepoznaje po tome što tim deluje kao da radi sa lakoćom, fluentno i bez napora; iako iza toga stoji puno tihog rada, razgovora jedan-na-jedan, rešavanje impedimenata, usklađivanje očekivanja sa stejkholderima i stalno podsećanje na Scrum vrednosti.

PREPORUKE ZA UČENJE

Scrum su popularizovali Ken Schwaber i Jeff Sutherland, a Scrum Guide su napisali da bi okvir bio jednostavan i jasan svimabez nesporazuma. Pročitaj i neka ti to bude osnova za dalje učenje.

Microsoft Word - 2020-Scrum-Guide-Serbian.docx

Ako želiš dodatne informacije o scrumu istraži ovaj kanal:

What is Scrum?

Obavezno poslušaj i ovu prezentaciju:

An Introduction to Professional Scrum from International Project Management Day 2021

FAQ (ČESTO POSTAVLJANA PITANJA VEZANA ZA SCRUM)

Da li je Scrum kreiran samo za softversku industriju?

Inicijalno da, ali kroz stalna poboljšanja je našao primenu i u drugim delatnostima poput sporta, umetnosti, finansija, marketinga itd.

Koliko ljudi treba da bude u timu?

Preporučena brojnost je obično između 5 i 7 članova, najviše do 10, kako bi se zadržala efikasna komunikacija.

Ko donosi konačnu odluku o prioritetima?

To je isključivo odgovornost Product Ownera. On mora balansirati između zahteva zainteresovanih strana i kapaciteta tima.

Da li je Scrum Master isto što i Projekt Manager?

Ne. Projekt menadžer upravlja planom, budžetom i isporukom, dok Scrum Master fasilituje Scrum proces, uklanja prepreke i pomaže timu da se samoorganizuje i isporučuje vrednost.

Da li Scrum Master može biti i Developer?

Može, ali se ne preporučuje jer može doći do konflikta interesa između fokusa na proces i fokusa na tehničku isporuku.

Da li je u redu da se tokom Sprinta dodaju novi zadaci?

Da, ukoliko ne utiču na Cilj Sprinta. Ako je promena urgentna, Product Owner sa timom revidira plan i po potrebi menja obim posla.

Može li se menjati cilj sprinta?

Kada sprint počne, cilj je definisan i ne menja se jer to narušava fokus tima, mada se detalji dogovaraju sa Product Ownerom.

Kada je jedan sprint završen?

Po isteku vremenskog limita.

UMESTO ZAKLJUČKA

Scrum možeš da prilagodiš sebi i svojim svakodnevnim aktivnostima. Evo na primer, ovaj tekst koji čitaš, kao i svaki prethodni, nastao je u kratkim iteracijama. Uz konstantno preispitivanje, poboljšavanje i prilagođavanje, sve do finalne verzije koja je puštena u etar. Ohrabrujem te da koristiš ovaj fenomenalan okvir, budi domišljat u tome, ali poštuj pravila i neguj vrednosti koja važe u ovoj igri.

Do narednog posta.

Agilni pozdrav!

Jednostavnost – veština dovođenja do najvišeg stepena količine rada koji nije potrebno uraditi je od suštinske važnosti. 10. princip agilnog manifesta