OD GUARDA DO RASTA: SOFIJA ĆIRJAKOVIĆ O LIČNOJ SNAZI, IZAZOVIMA I TRANSFORMACIJI

Malo je primera da neko u jednoj priči spoji disciplinu borilačkog sporta, visoko obrazovanje, rad u velikom sistemu i uz sve to hrabrost da izađe iz takvog sistema. Zato je razgovor sa Sofijom Ćirjaković mnogo više od intervjua o agilnosti, timovima i ljudima. Ovo je jedna inspirativna i poučna priča o jednoj odvažnoj mladoj ženi koja nije pristala da joj uspeh bude generisan titulom, komforom i benefitima koje pruža velika kompanija, već je odlučila da svoj život, rad i merilo uspeha gradi prema sopstvenim vrednostima i standardima.

I to je razlog zašto je njena priča posebna, jer Sofiju nećeš čuti da priča „na pamet“ i razmišlja teorijski, zato što je ona neko ko je izdržao direktan sudar sa sopstvenim granicama, umorom, padovima, sumnjama, preispitivanjima i doneo odluku da uprkos svemu nastavi dalje.

Sofija pomaže menadžerima i malim biznisima da uspostave jasniji sistem rada i da sa više sigurnosti vode svoje timove i poslovanje, bez gušenja u operativi. Do sada je radila sa više od 20 lidera iz 8 različitih industrija, a njen profesionalni put počeo je od malog porodičnog biznisa, pa sve do saradnje sa nekim od najvećih svetskih kompanija, gde je sa velikim uspehom doprinosila unapređenju procesa i rada timova.

Danas, kao samostalna preduzetnica koja se bavi timovima i kompanijama, najveća Sofijina vrednost je iskustvo nekoga ko je najpre morao da izgradi sebe, da bi gradio nešto drugo. Za mene lično, ovaj razgovor nije samo na temu agilnosti, nego razgovor o tome šta se dogodi kad čovek prestane da traži sigurnost i počne da traga za sopstvenom svrhom. I baš na tom mestu, između guarda i rasta, nastala je ova priča koju vredi pročitati do kraja.

DRAGA SOFIJA, HVALA TI ŠTO SI ODVOJILA VREME DA PODELIŠ SA NAMA SVOJE DRAGOCENO ŽIVOTNO I PROFESIONALNO ISKUSTVO. VERUJEM DA, KADA JEDNA DEVOJKA KRENE SAMA SEBI DA KRČI PUT TO ZNA BITI VEOMA IZAZOVNO I NEIZVESNO, ALI BAŠ TAKVI PUTEVI GRADE NAJJAČE KARAKTERE.

KAO NEKO KO NOSI LJUBIČASTI POJAS U DŽIU-DŽICI, SIGURNO DOBRO POZNAJEŠ ODNOS IZMEĐU MOTIVACIJE I DISCIPLINE, KONCENTRACIJE I VEŽBE, BORBE I STRATEGIJE. KOLIKO SE TA LOGIKA BORILAČKE VEŠTINE PRELIVA NA TVOJ PROFESIONALNI PUT, NA NAČIN NA KOJI RADIŠ, VODIŠ LJUDE I GRADIŠ SEBE KROZ KARIJERU?

Bila sam skoro na jednoj radionici i pitali su da opišemo svoju trenutnu životnu fazu u par rečenica. Moj odgovor je bio: učim, radim, olupam se, naučim, ustanem i opet. U suštini šta god da učiš ili radiš ima sličan ciklus: kada počneš ne znaš puno i usput saznaješ koliko ne znaš, grešiš puno i taj period učenja traje dugo zbog čega mnogi odustanu. Nemaju discipline da istraju i jednostavno je neprijatno sve vreme.

Kao i u džiu džici - učiš tehnike i pokušavaš da ih primeniš na sparingu, ali jednostavno nisu povezane sa ostalim tvojim znanjem, trapavo je, sporo, čini ti se na momente da nazaduješ. Ali, ako dovoljno dugo pokušavaš i tražiš odgovore, u jednom momentu to ,,legne” na pravo mesto i tada tu istu tehniku možeš da uradiš iz svake pozicije, u svakom trenutku. Jednostavno si je savladao.

Kada radim sa klijentima svesna sam da je ovo ciklus koji moraju da prođu, ali pošto znam sve greške koje potencijalno mogu da naprave, preveniram ih. U suštini zato me klijenti i angažuju – da im pomognem da preskoče nekoliko stepenica i brže uspostave sistem, strukturu u radu i kontrolu nad biznisom. Kada postavljamo sistem, to radimo tako da se greške lako detektuju i brzo ispravljaju. Suština je da ne gubimo vreme na pokušaje jer znamo šta radimo – jer sam istu stvar uradila sa preko 20 timova u 8 različitih industrija.

Tako i iskusan crni pojas zna da ti pokaže one detalje tehnike koji prave razliku, one fore i prečice za koje bi ti trebalo mnogo vremena da sam skapiraš, ako bi ikad i skapirao. Suštinski,ono što pravi razliku između ljubičastog i crnog pojasa su efikasnost i preciznost u primeni tehnika, manje trošenja energije u borbi i znanje da se snađeš brzo u nezgodnim pozicijama. Isto je i u biznisu.

NA AGILE ONION-U UČIMO DA JE AGILNOST MNOGO VIŠE OD SKUPA METODA I ALATA, DA JE TO NAČIN RAZMIŠLJANJA I ODNOSA PREMA SEBI I OKRUŽENJU U KOM BITIŠEMO. KADA BI TREBALO DA OPIŠEŠ ŠTA ZA TEBE ZNAČI BITI ZAISTA AGILNA OSOBA, A NE SAMO NEKO KO POZNAJE AGILE, KAKO BI TO OBJASNILA?

Agilna osoba je ona koja je sposobna da preispita i prilagodi svoje stavove, način razmišljanja i delanja tako da je dovode do onoga što želi.

U poslu to znači da ako radimo nešto a vidimo da ne donosi rezultate, donosimo zdravorazumsku odluku da to više nećemo i tražimo novo rešenje.

U životu to znači da ako vidimo da nam neki odnos ili ponašanje ne služi, donosimo zdravorazumsku odluku da to više tako ne želimo i tražimo novo rešenje.

A rešenja uvek ima, samo treba biti dovoljno uporan. Da napomenem da to rešenje ne mora biti savršeno – samo dovoljno dobro.

Meni je lično ovo bilo najteže da savladam. Još uvek se zavuče perfekcionizam u neke moje redove, ali sada ga prepoznajem i odbijam da mu se povinujem :D

Ono što vidim da ljudi najčešće doživljavaju kao agilnost je brzina i fleksibilnost, a u realnosti to su samo posledice agilnosti koja je dovoljno dugo tu. Agilnost je prepoznavanje onoga što ti ne služi, odluka da se to promeni i zajednički pronalazak novog rešenja u redovnim periodima. Ništa više. Ako ovo radiš dovoljno dugo, postaješ toliko dobar da su brzina i fleksibilnost prirodna pojava.

KOLIKO JE ZA TEBE GROWTH MINDSET NEŠTO ŠTO SE „USVOJI“, A KOLIKO NEŠTO ŠTO SE STALNO VEŽBA, POSEBNO U TRENUCIMA KADA STVARI NE IDU PO PLANU? KAKO SI TI KROZ SVOJ PUT UČILA DA NEUSPEH, ZASTOJ ILI SUMNJU NE DOŽIVIŠ KAO KRAJ, VEĆ KAO DEO RASTA?

Neki ljudi se rode sa growth mindsetom. Mi ostali moramo da ga razvijamo. I to je svesna odluka koja u jednom momentu pređe u naviku.

Kroz svoj put sam učila tako što sam se skršila dovoljno puta i dovoljno puta nisam uspela. Nisam imala rezervu, ,,leđa”, ili nekoga ko bi mi pomogao. Jednostavno ako sam želela dalje, nisam smela da dozvolim da me neuspesi zaustave.

U tim trenucima sam se baš loše osećala, čak i emotivno to doživljavala, ali koja mi je bila alternativa? Da ostanem tu gde jesam? To nije opcija, ne ako nešto stvarno želim. Tada sam zamišljala da vodim razgovor sa sobom za 5 ili 10 godina i pitala se da li bih mogla mirne duše sebe da pogledam u ogledalo za 5 godina i kažem „E, odustala sam jer x, y, z“. Ako u dubini duše znam da su to samo moji izgovori, a ne pravi razlozi, eto motivacije da se nastavi.

Kroz vreme sam naučila da je to sve deo rasta i bla bla bla. Ali realno je da te na početku muka natera (barem je mene) i da to treba prihvatiti kao deo života. A growth mindset će doći usput, kao i sampouzdanje i spremnost za nove izazove.

LJUDI NAJČEŠĆE VIDE ONO ŠTO SI DANAS, ALI NE I SVE ONO ŠTO JE BILO POTREBNO DA DOĐEŠ DO TOGA. KOJI TI JE IZAZOV NA POSLOVNOM PUTU NAJTEŽE PAO, I ŠTA TI JE TAJ PERIOD OTKRIO O TVOJOJ SNAZI, GRANICAMA I NAČINU NA KOJI NAPREDUJEŠ?

Najteži period mi je bio kada sam tek ušla u ozbiljnije poslovne vode. Bila sam menadžerka u jednoj velikoj kompaniji i nisam znala da kažem ,,ne” profesionalno i dase nosim sa različitim aspektima posla koji sa njim nemaju veze – politika u firmi, odnosi, brendiranje u organizaciji itd.

Da me ne razumete pogrešno, to sam poprilično dobro radila, ali je uzimalo ozbiljan danak u vidu mog zdravlja. Trebalo mi je puno rada na sebi - psihoterapija, knjige, podcasti, edukacije i, iskreno, hrabrosti da se sa svim tim uhvatim u koštac. Ali tu opet dolazimo do toga da je alternativa bila da budem žrtva, a to jednostavno nije kako želim da vidim sebe.

Kroz ozbiljnu posvećenost ovom procesu sam shvatila da je potpuno u redu ako želim nešto drugačije od onoga što mi se servira, da ne moram da umirem od posla da bih bila uspešna, da sam sposobna da zaradim, da to što imam da ponudim vredi i da sam apsolutno odgovorna i sposobna da izgradim život kakav želim. Uz puno rada, naravno.

Tada sam otkrila i svoj talenat za organizaciju sistema, ljudi i procesa i samo sam pratila povratnu informaciju klijenata i saradnika. Par godina kasnije - evo me u preduzetništvu gde baš od toga i živim.

TVOJ RAD SNAŽNO DODIRUJE I SISTEM I POJEDINCA. KAKO TI LIČNO PRONALAZIŠ RAVNOTEŽU IZMEĐU STRUKTURE I FLEKSIBILNOSTI TJ. IZMEĐU POTREBE DA STVARI BUDU JASNO POSTAVLJENE I PROSTORA DA LJUDI DIŠU, RASTU I POKAŽU SVOJU AUTENTIČNOST?

Kada se radi onda se radi, kada se šalimo i opuštamo onda se šalimo i opuštamo. Granice se postavljaju onde gde služe svrsi. Iz mog iskustva ljudi jako lepo reaguju na jasne granice, kada su zdravorazumske i tako i primenjene.

U suštini granicu postavljamo onde gde je potreban određeni nivo kontrole, preventive ili želimo uključenost menadžmenta u odluku. Sve ostalo prepustamo zaposlenima i timu jer oni najbolje znaju svoj posao i potrebna je određena doza slobode da bi ljudi ostali normalni i zadovoljni na poslu.

Primer jednog tima sa kojim sam radila:

Imamo prodajni tim i želimo da podstaknemo proaktivnost i brzinu u procesu prodaje, te povećamo prodaju. U ovom slučaju smo odlučili da damo određeni budžet timu kojim oni slobodno raspolažu za marketinške aktivnosti, a menadžera uključili u poslednju rundu feedback-a i finalno odobrenje.

Ovim smo pomirili fleksibilnost i kontrolu – timu dali slobodu da odlučuju u svom domenu, tako implicirajući njihovu odgovornost u procesu, a zadržali kontrolu menadžmenta na finalnoj tački odobrenja.

Naravno, povremeno pratimo situaciju da izbegnemo zloupotrebe ili izbegavanje odgovornosti, ali to su izuzeci od pravila.

Ono što Sofijin rad čini prepoznatljivim jeste njena neverovatna sposobnost da složene situacije učini preglednijim i lakšim za vođenje. Umesto da lider ostane zaglavljen u svakom detalju, njen pristup vraća fokus na ono što je najvažnije, a to su: jasne uloge, pametne odluke i tim koji zna kako da nosi svoj deo odgovornosti.

ČESTO MISLIMO DA SU KONFLIKTI ZNAK DA NEŠTO U TIMU NIJE U REDU, A TI JAVNO GOVORIŠ I O NJIHOVOJ KONSTRUKTIVNOJ STRANI. KAKO PREPOZNAJEŠ TRENUTAK KADA KONFLIKT POSTAJE ZDRAV ALAT ZA TIMSKI NAPREDAK, A NE IZVOR TENZIJE I NETRPELJIVOSTI MEĐU LJUDIMA?

Konflikt je suštinski jako dobra stvar. Tu tačno vidimo gde si ti, a gde ja i kako to da pomirimo. Najčešće se kiksa u tom delu ,,kako to da pomirimo”, odnosno nađemo neko prihvatljivo rešenje.

Ako pričamo o problemima i obe strane se trude da nađu rešenje, tj. ti i ja smo zajedno ,,protiv” problema, e onda imamo konstruktivan konflikt. Ako se razgovor pretvori u borbu tebe protiv mene i obrnuto, tu ne tražimo rešenje, već pobedu koja nikome ne donosi benefit (sem možda egu pobednika). Tu nema ničeg konstruktivnog.

Pomaže u konfliktnim poslovnim situacijama, kada je tu neko ko je medijator ili fasilitator, kao nepristrasna strana, da drži obe strane na konstruktivnom talasu.

SLOGAN AGILE ONION BLOGA JE SWEET TASTE OF YOUR GROWTH. SHODNO TOME, KADA SE OSVRNEŠ NA SVOJ LIČNI I PROFESIONALNI PUT, DA LI MOŽEŠ DA PRIZOVEŠ U SEĆANJE TRENUTAK KADA SI PRVI PUT OSETILA TAJ SLADAK UKUS SVOG RASTA, TJ. TRENUTAK U KOM SI JASNO VIDELA DA VIŠE NISI ISTA OSOBA KOJA SI BILA NA POČETKU?

Kada sam dala otkaz na tom ozbiljnom poslu koji sam pominjala. Pojma nisam imala čime želim tačno da se bavim, ali sam znala da sam zakoračila putem koji me vodi tu. Nakon toga sam počela da se pojavljujem u prostorijama gde su svi ljudi mnogo stariji, uspešniji i iskusniji od mene. Ali sam bila u toj prostoriji! Dobacila sam do tog kruga ljudi, uzela sam svoje parčence tog stola i znala sam da je to samo početak jer ja nisam lik koji odustaje.

A sweet taste svega toga je što je to bio proizvod moje i samo moje odluke, mog i samo mog zalaganja bez ijednog kontakta, bez ijedne veze, bez ikakve pomoći na početku – samo trud, rad i snalaženje.

Od tad je bilo puno padova, ali uvek me je vodilo to da sam tako mlada uspela da se izborim sa samom sobom za početak, i to što idem napred uprkos strahu.

KAKO VIDIŠ SEBE U NEKOJ DALJOJ BUDUĆNOSTI, ŠTA RAZLIKUJE OVU SOFIJU DANAS, OD SOFIJE ZA PET DO DESET GODINA?

Iskren odgovor je da nemam pojma. Gde god da budem, nadam se samo da ću ostati zdrava, zadovoljna i dosledna sebi.

Imam neke maštarije i želje, npr. da dodatno razvijem svoje poslovanje, da izađem na regionalno tržište sa svojom kompanijom, da se skućim i vidim Japan i Peru. To bih smatrala svojim velikim životnim uspesima. Videćemo kada ću stići do njih.

Verujem da je najjača stvar u Sofijinoj priči to što ona ne govori o promeni kao o teoriji, već kao neko ko je izabrao promenu i izneo je do kraja. To bi ujedno bila i najlepša završna misao ovog razgovora. Jer, nije poenta u tome da se ne plašiš, već da uprkos strahu nastaviš da gradiš život koji ima tvoj lični pečat. U tom smislu, zauzimanje guarda u njenom slučaju nije bilo priprema ni za odbranu ni za napad, već priprema za lični rast.

Sve ovo što smo čuli od Sofije samo je esencija njene neverovatne energije, stručnosti i agilnosti. Ukoliko imaš potrebu da se povežeš ili sarađuješ sa njom, možeš je pronaći na njenim društvenim mrežama LinkedIn i Instagram, kao i na zvaničnom web sajtu.

Poseti sledeće linkove: LinkedIn, Instagram, Sofija Ćirjaković

Do narednog posta.

Agilni pozdrav!

„Ne idi tamo kuda put vodi. Idi tamo gde puta nema i ostavi trag.” — Ralf Valdo Emerson